Ezekiel 25;17

srijeda, 10.09.2008.

Vrijeme leti

Prošlo je već dvije i skoro pola godine od prvog i zadnjeg posta na blogu.

Pitanje je jel se što i ako je što se promijenilo da napišem drugi.

Pojma blagog nemam, jednostavno mi se piše o svemu i svačemu, jedan dan o Gruziji, drugi dan o nogometu, treći dan o sexu i tako dalje i bliže.

Možda se natjeram češće pisat nešto kreativno i konstruktivno ili se možda opet pojavim za dvije i skoro pola godine.

Tko bi ga znao.

utorak, 23.05.2006.

GUTANJE

Danas sam shvatio kako zapravo starim astronomskom brzinom i da će me jednom vremena pregazit
i postat ću obična konzerva. Dakle, brat koji je prvi srednje dolazi mi sa pričom kako je jednom njegovom
kolegi iz razreda neka cura na razrednom izletu uredno popušila. I sad ću pitanje o tome dal je normalno
da klinkice iz prvog srednje okolo puše ostavit po strani. Nije ni bitno što je taj mali papak i jadnik, ipak
je dijete i uči se igrati života općenito. Ono što me zapravo šokiralo jest razgovor razreda na tu temu kad
se vijest pročula. Pitali njega (onog kojem je popušeno) da je li mu progutala ili nije. I sad je on odgovorio
da je pa se neke djevojčice uzjogunile da je to baš odvratno i slično. No uto se nađe jedna koja
je na sve to odgovorila: «Joj dajte to nije niš, ja sam taj problem riješila. Lijepo si prije pojedem malo lubenice ili
nečeg tako slatkog i pomiješani okus u ustima mi je OK.»

Neka mi neko molim vas kaže na koju foru je ona tu tehniku razradila?
Zar su je to u osnovnoj učili ili šta?

I eto tako se jednostavno pretvaram u konzervativnog tipa koji takve stvari ne može prihvatit
ni pod razno. Nekom će to jednog dana bit normalno, a ima ljudi kojima je i danas, al meni nikad neće.
Ja to jednostavno nemrem progutat ni sa lubenicom ni bez nje.